Ovdje je riječ o osnovnim pravima, pravnoj državi i obavezama vezanim za život u Švicarskoj, uključujući i samu naturalizaciju.
Savezni ustav garantuje osnovna prava poput jednakosti pred zakonom (član 8), slobode mišljenja, vjeroispovijesti i udruživanja te prava na besplatno osnovno obrazovanje. Od 1981. ravnopravnost žena i muškaraca je u ustavu, uključujući jednaku platu za rad jednake vrijednosti. U pravnoj državi i organi vlasti moraju poštovati zakon, a svako se smatra nevinim dok ne bude osuđen.
Obaveze uključuju poreze i, za švicarske muškarce, vojnu ili civilnu službu, inače taksu za oslobađanje. Neka se pitanja tiču same naturalizacije: 10 godina boravka, godine od 8. do 18. računaju se dvostruko, znanje jezika B1 usmeno i A2 pismeno, bez socijalne pomoći u tri godine prije zahtjeva. Švicarska dozvoljava dvojno državljanstvo od 1992.
Član 8: svi ljudi su jednaki pred zakonom
Peticija: za sve, i bez prava glasa
Vojna obaveza za švicarske muškarce
Dvojno državljanstvo dozvoljeno od 1992.
24 od 39 pitanja na ovu temu u našem katalogu · Dodirni odgovor da vidiš je li tačan. Pod «Prikaži odgovor» nalaziš rješenje s objašnjenjem, izvor i pitanje na jezicima testa.
1
Koje je načelo utvrđeno u čl. 8 Saveznog ustava?
Prikaži odgovor
Tačan odgovor: C – Svi su ljudi jednaki pred zakonom
Čl. 8 Saveznog ustava utvrđuje da su svi ljudi jednaki pred zakonom. Niko ne smije biti diskriminisan, posebno zbog porijekla, rase, spola, dobi, jezika, društvenog položaja, načina života, vjerskih ili političkih uvjerenja ili invaliditeta. Temeljna prava vrijede za sve u Švicarskoj, a ne samo za švicarske državljane.
DE Welcher Grundsatz steht in Artikel 8 der Bundesverfassung?
FR Quel principe figure à l'article 8 de la Constitution fédérale ?
IT Quale principio è sancito dall'articolo 8 della Costituzione federale?
2
Koje je godine ravnopravnost muškaraca i žena upisana u Savezni ustav?
Prikaži odgovor
Tačan odgovor: A – 1981.
Dana 14. juna 1981. narod i kantoni prihvatili su član o ravnopravnosti. On zahtijeva pravnu i stvarnu ravnopravnost muškaraca i žena, posebno u porodici, obrazovanju i radu, te jamči jednaku platu za rad jednake vrijednosti. Uz to je 1996. stupio na snagu Zakon o ravnopravnosti spolova.
DE In welchem Jahr wurde die Gleichberechtigung von Mann und Frau in der Bundesverfassung verankert?
FR En quelle année l'égalité entre hommes et femmes a-t-elle été inscrite dans la Constitution fédérale ?
IT In quale anno la parità tra uomo e donna è stata sancita nella Costituzione federale?
3
Imaju li žene i muškarci u Švicarskoj pravo na jednaku platu za rad jednake vrijednosti?
Prikaži odgovor
Tačan odgovor: D – Da, to je utvrđeno u Saveznom ustavu
Savezni ustav ženama i muškarcima jamči pravo na jednaku platu za rad jednake vrijednosti (čl. 8 st. 3). Zakon o ravnopravnosti spolova zabranjuje diskriminaciju u radnom životu. Poslodavci sa 100 ili više zaposlenih moraju uz to redovno provoditi analizu jednakosti plata.
DE Haben Frauen und Männer in der Schweiz Anspruch auf gleichen Lohn für gleichwertige Arbeit?
FR Les femmes et les hommes ont-ils droit en Suisse à un salaire égal pour un travail de valeur égale ?
IT Donne e uomini hanno diritto in Svizzera a un salario uguale per un lavoro di uguale valore?
4
Smiju li ljudi u Švicarskoj javno kritikovati vladu?
Prikaži odgovor
Tačan odgovor: B – Da, sloboda mišljenja i informisanja temeljno je pravo
Sloboda mišljenja i informisanja (čl. 16) omogućava svakome da slobodno oblikuje, izražava i širi svoje mišljenje – uključujući kritiku vlasti. Krivično pravo postavlja granice, npr. za klevetu, poticanje na nasilje ili diskriminaciju i poticanje na mržnju (čl. 261bis Krivičnog zakona). Zajamčena je i sloboda medija.
DE Darf man in der Schweiz öffentlich die Regierung kritisieren?
FR Peut-on critiquer publiquement le gouvernement en Suisse ?
IT In Svizzera si può criticare pubblicamente il governo?
5
Od koje dobi mladi u Švicarskoj smiju sami odlučivati o svojoj vjerskoj pripadnosti?
Prikaži odgovor
Tačan odgovor: B – 16
Prema Građanskom zakoniku (čl. 303), dijete koje je navršilo 16 godina samostalno odlučuje o svojoj vjerskoj pripadnosti. Do tada o vjerskom odgoju odlučuju roditelji. Od 16. godine može se tako npr. samostalno istupiti iz crkve.
DE Ab welchem Alter dürfen Jugendliche in der Schweiz selbst über ihr religiöses Bekenntnis entscheiden?
FR À partir de quel âge les jeunes peuvent-ils décider eux-mêmes de leur confession religieuse en Suisse ?
IT Da quale età i giovani possono decidere da soli sulla propria confessione religiosa in Svizzera?
6
Smiju li ljudi u Švicarskoj slobodno osnovati udruženje ili pristupiti sindikatu?
Prikaži odgovor
Tačan odgovor: A – Da, sloboda udruživanja i sloboda sindikalnog organizovanja su zajamčene
Sloboda udruživanja (čl. 23) daje svakome pravo da osniva udruženja, da im pristupi ili da ostane izvan njih. Sloboda koalicije (čl. 28) štiti pravo udruživanja u sindikate ili udruženja poslodavaca. Niko ne smije biti prisiljen pristupiti udruženju.
DE Darf man in der Schweiz frei einen Verein gründen oder einer Gewerkschaft beitreten?
FR Peut-on librement fonder une association ou adhérer à un syndicat en Suisse ?
IT In Svizzera si può fondare liberamente un'associazione o aderire a un sindacato?
7
Šta je peticija?
Prikaži odgovor
Tačan odgovor: B – Pismeni zahtjev ili prijedlog organu vlasti koji svako – čak i bez prava glasa – smije podnijeti
Pravo peticije (čl. 33) omogućava svakome, uključujući strane državljane i djecu, da se obrati vlastima sa zahtjevima, prijedlozima ili kritikom. Niko zbog toga ne smije trpjeti nikakvu štetu. Organ vlasti mora primiti peticiju na znanje, ali nije obavezan postupiti po njoj.
Tačan odgovor: C – Država i njeni organi također se moraju pridržavati zakona
U pravnoj državi pravo je osnova i granica cjelokupnog djelovanja države (čl. 5). Organi vlasti smiju djelovati samo kada to zakon dozvoljava i moraju postupati srazmjerno i u dobroj vjeri. Nezavisni sudovi štite ljude od samovolje.
FR Quelle est une caractéristique de l'État de droit ?
IT Qual è una caratteristica dello Stato di diritto?
9
Koje pravo omogućava švicarskim državljanima da se nastane bilo gdje u Švicarskoj?
Prikaži odgovor
Tačan odgovor: B – Sloboda nastanjenja
Sloboda nastanjenja (čl. 24) daje švicarskim državljanima pravo da se nastane bilo gdje u zemlji te da napuste Švicarsku i ponovo u nju uđu. Za strane državljane boravak uređuju Zakon o strancima i integraciji ili Sporazum o slobodnom kretanju osoba. Ko se preseli, mora se prijaviti u novoj općini.
DE Welches Recht erlaubt Schweizer Bürgerinnen und Bürgern, sich an jedem Ort der Schweiz niederzulassen?
FR Quel droit permet aux citoyens suisses de s'établir en tout lieu du pays ?
IT Quale diritto permette alle cittadine e ai cittadini svizzeri di stabilirsi in qualsiasi luogo della Svizzera?
10
Šta Savezni ustav jamči u oblasti obrazovanja?
Prikaži odgovor
Tačan odgovor: A – Pravo na dovoljno besplatno osnovno obrazovanje
Čl. 19 Saveznog ustava jamči pravo na dovoljno besplatno osnovno obrazovanje. Javna obavezna škola je zato besplatna. Ona je i vjerski neutralna i otvorena za svu djecu, bez obzira na njihovo državljanstvo ili boravišni status.
DE Was garantiert die Bundesverfassung im Bereich der Bildung?
FR Que garantit la Constitution fédérale en matière d'éducation ?
IT Che cosa garantisce la Costituzione federale nell'ambito dell'istruzione?
11
Ko mora plaćati porez u Švicarskoj?
Prikaži odgovor
Tačan odgovor: D – U načelu svako ko ima boravište ili ostvaruje prihod u Švicarskoj, uključujući strane državljane
U načelu su sve fizičke osobe s boravištem u Švicarskoj i sva preduzeća porezni obveznici, bez obzira na državljanstvo. Poreze ubiru Konfederacija, kantoni i općine, a njima se finansiraju npr. škole, ceste, sigurnost i socijalna davanja. Ko ne plaća porez, suočava se s postupkom prinudne naplate; neizmireni poreski dugovi mogu biti i prepreka naturalizaciji.
Savezni ustav obavezuje svakog Švicarca da služi vojsku (čl. 59). Ko to ne može zbog razloga savjesti, može služiti civilnu službu; oni koji su proglašeni nesposobnima mogu morati služiti u civilnoj zaštiti. Švicarke smiju služiti vojsku dobrovoljno.
FR Qui est astreint au service militaire en Suisse ?
IT Chi è soggetto all'obbligo di prestare servizio militare in Svizzera?
13
Šta moraju plaćati švicarski muškarci obavezni na službu ako ne služe ni vojnu ni civilnu službu?
Prikaži odgovor
Tačan odgovor: A – Taksu za oslobađanje od vojne obaveze
Ko ne ispunjava ili ne ispunjava u potpunosti obavezu služenja, plaća taksu za oslobađanje od vojne obaveze. Ona iznosi 3 % oporezivog prihoda, ali najmanje 400 franaka godišnje. Taksa se duguje najviše jedanaest godina, i to najkasnije do kraja godine u kojoj se navrši 37 godina.
DE Was müssen dienstpflichtige Schweizer Männer bezahlen, die weder Militär- noch Zivildienst leisten?
FR Que doivent payer les hommes suisses astreints au service qui n'accomplissent ni service militaire ni service civil ?
IT Che cosa devono pagare gli uomini svizzeri soggetti all'obbligo di servizio che non prestano né servizio militare né civile?
14
Koliko godina boravka u Švicarskoj Konfederacija zahtijeva za redovnu naturalizaciju?
Prikaži odgovor
Tačan odgovor: B – 10 godina
Redovna naturalizacija zahtijeva ukupno deset godina boravka u Švicarskoj, od kojih tri moraju pasti u pet godina prije podnošenja zahtjeva. Prije 2018. tražilo se dvanaest godina. Uz to kantoni zahtijevaju minimalan boravak u kantonu ili općini od dvije do pet godina.
DE Wie viele Jahre Aufenthalt in der Schweiz verlangt der Bund für die ordentliche Einbürgerung?
FR Combien d'années de séjour en Suisse la Confédération exige-t-elle pour la naturalisation ordinaire ?
IT Quanti anni di soggiorno in Svizzera richiede la Confederazione per la naturalizzazione ordinaria?
15
Koje se godine boravka računaju dvostruko pri izračunavanju trajanja boravka za naturalizaciju?
Prikaži odgovor
Tačan odgovor: A – Godine između 8. i 18. rođendana
Vrijeme provedeno u Švicarskoj između 8. i 18. godine života računa se dvostruko. Stvarni boravak ipak mora iznositi najmanje šest godina. Time se uzima u obzir da su mladi ovdje išli u školu.
DE Welche Aufenthaltsjahre zählen bei der Berechnung der Aufenthaltsdauer für die Einbürgerung doppelt?
FR Quelles années de séjour comptent double dans le calcul de la durée de séjour pour la naturalisation ?
IT Quali anni di soggiorno contano il doppio nel calcolo della durata di soggiorno per la naturalizzazione?
16
Koje minimalno znanje jezika Konfederacija zahtijeva za naturalizaciju?
Prikaži odgovor
Tačan odgovor: B – Nivo B1 usmeno i A2 pismeno
Konfederacija zahtijeva najmanje nivo B1 usmeno i A2 pismeno u jednom nacionalnom jeziku prema Zajedničkom evropskom referentnom okviru. Kantoni mogu postaviti više zahtjeve. Znanje se u pravilu mora dokazati priznatim certifikatom (npr. fide), osim za osobe kojima je maternji jezik nacionalni jezik ili koje su završile odgovarajuće školovanje.
DE Welche Sprachkenntnisse verlangt der Bund mindestens für die Einbürgerung?
FR Quelles connaissances linguistiques la Confédération exige-t-elle au minimum pour la naturalisation ?
IT Quali conoscenze linguistiche richiede come minimo la Confederazione per la naturalizzazione?
17
Šta vrijedi za osobe koje su primale socijalnu pomoć u tri godine prije podnošenja zahtjeva za naturalizaciju?
Prikaži odgovor
Tačan odgovor: A – U načelu se ne mogu naturalizovati, osim ako su socijalnu pomoć u potpunosti vratile
Ko prima socijalnu pomoć u tri godine neposredno prije zahtjeva ili tokom postupka, u pravilu ne ispunjava kriterij integracije učešća u privrednom životu. Izuzetak vrijedi ako je primljena socijalna pomoć u potpunosti vraćena. Neki kantoni zahtijevaju i duže rokove; uzimaju se u obzir lične okolnosti poput bolesti ili invaliditeta.
DE Was gilt für Personen, die in den drei Jahren vor dem Einbürgerungsgesuch Sozialhilfe bezogen haben?
FR Qu'en est-il des personnes qui ont perçu l'aide sociale dans les trois ans précédant la demande de naturalisation ?
IT Che cosa vale per le persone che hanno percepito l'aiuto sociale nei tre anni precedenti la domanda di naturalizzazione?
18
Koji su nivoi uključeni u redovnu naturalizaciju?
Prikaži odgovor
Tačan odgovor: B – Općina, kanton i Konfederacija
Redovna naturalizacija je postupak na tri nivoa: općina i kanton ispituju zahtjev, a Konfederacija (SEM) izdaje saveznu dozvolu za naturalizaciju. Tek tada kanton i općina dodjeljuju državljanstvo. Postupak i takse se zato razlikuju od kantona do kantona.
DE Welche Ebenen sind an der ordentlichen Einbürgerung beteiligt?
FR Quels niveaux participent à la naturalisation ordinaire ?
IT Quali livelli partecipano alla naturalizzazione ordinaria?
19
Šta je mjesto porijekla (Heimatort) švicarskog državljanina?
Prikaži odgovor
Tačan odgovor: D – Općina čije se državljanstvo ima – ne mora biti mjesto rođenja ni boravišta
Mjesto porijekla je općina čije se državljanstvo ima. Obično se prenosi od roditelja ili stiče naturalizacijom i navedeno je u pasošu i ličnoj karti. Mnogi Švicarci nikada nisu živjeli u svom mjestu porijekla.
DE Was ist der Heimatort (Bürgerort) einer Schweizerin oder eines Schweizers?
FR Qu'est-ce que le lieu d'origine d'une Suissesse ou d'un Suisse ?
IT Che cos'è il luogo di attinenza (luogo d'origine) di una cittadina o di un cittadino svizzero?
20
Morate li se pri naturalizaciji u Švicarskoj odreći dosadašnjeg državljanstva?
Prikaži odgovor
Tačan odgovor: B – Ne, Švicarska od 1992. prihvata višestruko državljanstvo
Od 1992. Švicarska prihvata dvojno ili višestruko državljanstvo. Osobe koje se naturalizuju zato se ne moraju odreći dosadašnjeg državljanstva. Hoće li ga smjeti zadržati, ipak ovisi o pravu njihove zemlje porijekla.
DE Muss man bei der Einbürgerung in der Schweiz die bisherige Staatsangehörigkeit aufgeben?
FR Faut-il renoncer à sa nationalité actuelle lors d'une naturalisation en Suisse ?
IT Con la naturalizzazione in Svizzera bisogna rinunciare alla cittadinanza precedente?
21
Za koga je od 2018. dostupna olakšana naturalizacija kao „treća generacija”?
Prikaži odgovor
Tačan odgovor: A – Za mlade strane državljane čiji su djed i nana već živjeli u Švicarskoj
Od 15. februara 2018. mladi strani državljani treće generacije mogu podnijeti zahtjev za olakšanu naturalizaciju. Uslovi uključuju rođenje u Švicarskoj, dozvolu C, najmanje pet godina obaveznog školovanja u Švicarskoj, roditelja s dugim boravkom u Švicarskoj i djeda i nanu koji su imali pravo boravka. Narod i kantoni prihvatili su prijedlog 12. februara 2017.
DE Für wen gibt es seit 2018 eine erleichterte Einbürgerung als «dritte Generation»?
FR Pour qui existe-t-il depuis 2018 une naturalisation facilitée de la «troisième génération» ?
IT Per chi esiste dal 2018 una naturalizzazione agevolata per la «terza generazione»?
22
Od kada istospolni parovi u Švicarskoj mogu sklopiti građanski brak?
Prikaži odgovor
Tačan odgovor: C – Od 1. jula 2022.
Dana 26. septembra 2021. birači su s 64,1 % glasova za prihvatili „brak za sve”; primjenjuje se od 1. jula 2022. Od tada istospolni parovi imaju ista prava kao drugi bračni parovi, npr. u pogledu usvajanja i olakšane naturalizacije. Registrovana partnerstva, moguća od 2007., više se ne mogu sklapati.
DE Seit wann können gleichgeschlechtliche Paare in der Schweiz zivil heiraten?
FR Depuis quand les couples de même sexe peuvent-ils se marier civilement en Suisse ?
IT Da quando le coppie dello stesso sesso possono sposarsi civilmente in Svizzera?
23
Kako se švicarsko krivično pravo odnosi prema nasilju u porodici?
Prikaži odgovor
Tačan odgovor: D – Mnogi oblici nasilja u porodici gone se po službenoj dužnosti (vlasti ih gone na vlastitu inicijativu)
Od 2004. obična tjelesna povreda, ponovljeni fizički napadi, prijetnje i prinuda u braku i partnerskim vezama gone se po službenoj dužnosti, čak i bez prijave žrtve. Policija može i udaljiti nasilne osobe iz stana. Žrtve dobivaju podršku kantonalnih centara za pomoć žrtvama.
DE Wie wird häusliche Gewalt in der Schweiz strafrechtlich behandelt?
FR Comment la violence domestique est-elle traitée par le droit pénal en Suisse ?
IT Come viene trattata la violenza domestica dal diritto penale in Svizzera?
24
Šta znači pretpostavka nevinosti?
Prikaži odgovor
Tačan odgovor: A – Svako se smatra nevinim dok ne bude osuđen pravosnažnom presudom
Prema Saveznom ustavu (čl. 32), svako se smatra nevinim dok ne bude osuđen pravosnažnom presudom. Nije na optuženom da dokaže svoju nevinost, nego na državi da dokaže njegovu krivicu. Svako ima i pravo na pravično suđenje pred nezavisnim sudom.
Željeli bismo uz Google Analytics razumjeti kako se ova stranica koristi. Za to se postavljaju kolačići, ali samo uz tvoju saglasnost. Saglasnost možeš povući u bilo kojem trenutku. Zaštita podataka